Došlo dooooba... da se rast... da se selimo odavde

Dragi moji,

Ovo je svakako bio prelazni blog. Od sad, nadalje i ubuduće, očekujem vas na novoj lokaciji:

Suština pasijansa - Stecište onih koji umeju da čitaju između redova

A ovde, bilo nam je lepo dok je bilo. Tamo se zakuvalo po nekim drugim merilima i normativima. Pa, požurite.

Hvala na pažnji.

Kako stvari funkcionišu

Citat dana:

Zamolio sam Boga za bicikl. Međutim, znajući da Bog ne čini tako, ukrao sam bicikl i posle sam zamolio od Boga oproštaj.

Iscureo domen banke...

Banka Intesa je sebi upravo priuštila vrhunsku blamažu.

Juče skoknem na online servis svoje banke da vidim stanje na računu. Nešto nije radilo, a ja bio u poslu, pa rešim da svratim kasnije. Uto i zaboravim.

Jutros me pita gospođa "koliko para imaš na računu?". Skoknem na online servis banke... Opet ne radi. Ne, čekaj malo, da nije neka andrmolja u Internet Exploreru (koristim ga samo za pristup banci i još jednom sajtu, za ostalo koristim Chrome). Ne, nije do moje platforme.

Tek onda sam se setio da obratim pažnju: pokušam da umesto namenske stranice za online servis učitam naslovnu stranicu sajta: http://www.bancaintesabeograd.com/ - i najzad shvatim šta se dešava.

Iscureo im domen. Nisu platili 20 evra za ovu godinu.

Gospodo: sram vas bilo!

S obzirom na to da online servis koji koristim za transakcije i manipulacije svojim računima, a da svakako nisam jedini koji to čini, online servis banke predstavlja realni ekvivalent ekspoziture koja radi 24 sata na dan. Jebote, pa to valjda vredi tih 20 evra?

Do sada sam svoju banku smatrao najmanje lošom u okruženju. Sad je pitanje da li ću ih smatrati i najmanje neozbiljnim(*).

I kao što rekoh - braćo analitičari, na vas je red. Sad je prilika da na praktičnom primeru objasnite kako treba da funkcioniše e-poslovanje, umesto da pričate u floskulama ili prevodite strane tekstove.

(*) A, ne. Neću se nasukati na terminološke osobenosti. Od mene nećete čuti da se uz neku banku stavlja epitet "najbolja", nego "najmanje loša". I nikako "najozbiljnija", nego "najmanje neozbiljna".

Koreni programa GluGen

Znate li šta je to GluGen?
Ovaj program, čije ime je skraćenica od "Glupost Generator", nažalost više ne može da se koristi na novim mašinama, jer je pisan nekad davno za računare koji su radili na 500-1000 puta sporijem taktu nego ovi danas. Ovih dana se nešto prisećam tog programa jer će uskoro na Praktikumu da osvane zanimljiv sadržaj nalik GluGenu.
A sve je počelo mnogo ranije. Evo priče na koju me je upravo podsetio moj drugar Džoni...

Blog National Geographica

Ovaj blog je pravo mesto da saopštim da je jedan veoma zanimljivi krug zatvoren. I to se dešava na način koji pokazuje kako danas ništa nije nemoguće. Makluan je bio u pravu, zar ne?

Elem, kroz nešto manje od dve nedelje navršiće se godinu dana od mog posta na ovom blogu posvećenog prvom rođendanu časopisa National Geographic Srbija. Taj post je doveo do poznanstva sa Igorom Rillom, glavnim urednikom tog izdanja. Poznanstvo se pretvorilo u stalni i prisni kontakt, a to je nekim čudnim putevima dovelo do toga da i drugi rođendan svog omiljenog časopisa obeležim pisanjem posta na blogu.

Kvaka je u tome što ne mislim na ovaj post niti na ovaj blog.

Elem, večeras je objavljen prvi post na blogu NG Srbija. Zamešateljstvo je htelo da to bude baš moje pisanije. Pa eto, da ne bude baš "ime luda nalazi se svuda", jer zaista me ima kojekuda po Mreži. To je priča koju sam napisao sa posebnim pijetetom, jer je posvećena mom omiljenom časopisu, a govori o jednom meni veoma dragom mladom čoveku, pripadniku Generacije Koja Dolazi.

Sasvim neskromno, pozivam vas da pročitate taj prilog i da povučete RSS feed u svoj agregator blogova. Znajući kakva se ekipa vrzma oko National Geographica, ne bi me čudilo da prateći blog vrlo brzo postane zanimljivo mesto. Ko će, kad, kako i šta tamo pisati - ne pitajte mene. Imam sasvim dovoljno poverenja u glavnog navigatora ove plovidbe, unapred verujem da će biti ono pravo.

A to što sam prvi tamo: verujte mi na reč da je puka slučajnost.

Praktikum na Webu od sada u RS domenu

Ajd' pa da pomenem to i ovde, jer ne prate svi one blog agregatore...

Posle kraćeg odlaganja zbog gužve, ulučio sam priliku da preselim sadržaj Praktikum na Webu u RS domen. Zahvaljujući prijateljskim fimama koje su mi pomogle da učinim taj (svakako nužni) korak, registrovani su domeni praktikum.rs i praktikum.co.rs (drugi domen je web alias prvom).

Uzgred, registracija domena je učinjena tek 15. septembra, na dan kad je počeo landrush, tj. period slobodnog zauzimanja domena nakon ograničenog vremena za tranziciju domena firmi sa preimućstvom. To, zapravo, i nije moglo da bude izvedeno ranije, jer su "nedostajali papiri" za firmu-vlasnika domena u .co.yu poddomenu. Sva je istina da ta firma nikad i nije postojala: radeći kao administrator jednog Web servera na kome je hostovano par stotina domena (na kome se nalazi i Praktikum na Webu), znao sam za stihiju u ragistraciji domena koja se desila neposredno posle bombardovanja 1999. godine. Iskoristio sam gužvu, poturio prijavu u paket od nekih 5-6 prijava odjednom - i uspeo da dobijem domen. I zato, kad je došlo vreme za otvaranje novog domena u RS domenu, našao sam sa u neprilici. Par drugara, koji su blizu onom kako-se-zove telu za upravljanje RS domenom, rekoše da bih mogao da idem na arbitražu, verovatno dobijajući pravo da registrujem domen-naslednik u .co.rs iako nisam firma, zahvaljujući ugledu Praktikuma na Webu. No, nisam sklon komplikovanju, nadao sam se da neće biti posebnih problema kad se desi landrush. Tako i bi.

Učinio sam preventivne korake da stare adrese "prežive". Postavio sam namenski skript za lov na grešku 404 (Page not found), tako da će svi stari linkovi (uključujući i one ka konkretnim stranicama) brzo završiti na ekvivalentu iste stranice u novom domenu. To će mi, između ostalog, dozvoliti da bez žurbe i panike prepravim sve stare linkove do kojih mogu da dođem sam (poput onih na ovom blogu). A što se tiče linkova ka stranicama Praktikuma koje su drugi postavili na svojim sajtovima, oni će ostati u funkciji sve dok .yu domen ne bude konačno ugašen (u septembru 2009. godine, ako se ne varam). Posle toga, neka svako vodi brigu za svoj račun.

No, ima još posla, nije da nije. Sledi preseljenje mail domena, prepravka nekih zamumuljenih skriptova, konačna kontrola... Budete li otkrili bilo kakav problem, neusaglašenost ili mrtav link, biću vam zahvalan ako mi se obratite na adresu [p_drgrba AT praktikum.co.yu]. Nove mail adrese će biti objavljene na ovom mestu kada postanu aktivne.

Najzad pravi resusrs za zamlate

Ovo nam je odavno bilo (ne)potrebno:

RNDaljka nepotrebnih činjenica

R.I.P. Rick Wright

Danas je preminuo Richard (Rick) Wright, jedan od osnivača grupe Pink Floyd. Grupe uz čiju muziku sam odrastao... Imao je 65 godina i izgubio je bitku sa opakom bolešću koja ga je brzo savladala.

Bio je najtiši član grupe, što ga je u vreme kad je Roger Waters prolupao koštalo mesta u grupi. Kad je Waters otišao da sam potpisuje svoje izraze frustracije, vratio se. Najpre bojažljivo i bez poverenja da priča može da se nastavi. Tad ga je to koštalo učešća u dobiti na najprofitabilnijoj koncertnoj turneji dvadesetog veka (Delicate Sound of Thunder Tour, 1986-87). A onda, na poslednjem albumu grupe Division Bell, u punom sjaju - kao autor i kao interpretator.
Rick Wright će ostati zapamćen po izrazito promišljenom načinu kreiranja zvuka, kao sjajni komplement gitari Davida Gilmoura i glavni kreator atmosfere zvuka Pink Floyda u njihovim najsjanijim danima. To se najbolje može čuti na albumima Meddle, Dark Side of the Moon i Wish You Were Here. Njegova (samo) dva autorska albuma, Wet Dreams i Broken China, možda nisu najbolje što je progresivni rock dao, ali su istinska remek-dela. Ona jedna numera Breakthrough koju je Wright odsvirao kao Gilmourov gost na koncertu Meltdown (2001) je možda najbolje što je ikad napravio. Treći album je bio najavljen iste godine, ali ne znam zašto se nikad nije pojavio...


Upravo slušam Echoes, verziju sa solo turneje Remember That Night Davida Gilmoura iz 2007. godine, gde je ta numera rekonstruisana u svom punom sjaju - baš zahvaljujući prisustvu njenog ključnog koautora. Geštalt varijanta kreiranja muzike koja je bila dominantna u to doba rada grupe je učinila da su sva četvorica potpisani kao autori, pa je zato manje poznato da je Wright izveo većinu muzičkih i produkcijskih radova na toj numeri...

U slavu majstoru, prekrasni stihovi te pesme. Obratite pažnju na poslednju strofu.


Echoes

Overhead the albatross
Hangs motionless upon the air
And deep beneath the rolling waves
In labyrinths of coral caves
An echo of a distant time
Comes willowing across the sand
And everything is green and submarine.

And no one called us to the land
And no one knows the where's or why's.
Something stirs and something tries
Starts to climb toward the light.

Strangers passing in the street
By chance two separate glances meet
And I am you and what I see is me.
And do I take you by the hand
And lead you through the land
And help me understand
The best I can.

And no one called us to the land
And no one crosses there alive.
No one speaks and no one tries
No one flies around the sun...

Almost everyday you fall
Upon my waking eyes,
Inviting and inciting me
To rise.
And through the window in the wall
Come streaming in on sunlight wings
A million bright ambassadors of morning.

And no one sings me lullabyes
And no one makes me close my eyes
So I throw the windows wide
And call to you across the sky....


Zbogom, Majstore.